Kozje mleko spada u najzdravije namirnice pogotovo kada govorimo o mlečnim proizvodima. Njegova hemijska struktura je neverovatno slična majčinom mleku.
Od pamtiveka širom planete kozje mleko se upotrebljava ne samo za ishranu već i kao pomoćno sredstvo za lečenje mnogih bolesti poput bronhitisa, suzbijanje alergija, za jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća…
Kroz istoriju čovečanstva kozje mleko se preporučuje za jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća, protiv tuberkuloze. Kozje mleko može biti i dobar saveznik u borbi protiv stresa. Ono u sebi sadrži vitamine B1, B2, B6 i B12 pa stoga jača i nervni sistem. Zbog svega ovoga, lekovita svojstva kozjeg mleka trebalo bi da primame i one osobe koje baš i ne vole njegov miris.
Kozje mleko ima karakterističan ukus i miris zbog slobodnih masnih kiselina. Međutim, sveže pomuženo kozje mleko, sa kojim se pravilno postupa sa održavanjem visokog nivoa higijene, ne odstupa u ovom smislu od kravljeg. Osim toga pravilnom obradom mleka, karakteritične masne kiseline ostaju vezane u gliceridima, što značajno smanjuje karakterističan ukus.
Tako recimo, čestim hlađenjem i zagrevanjem mleka dolazi do “oštećavanja” membrane masne globule mleka, zbog čega dolazi do oslobađanja karakterističnih aroma. Bitan faktor je i ishrana koza. Kozije mleko ima nutritivne i zdravstvene prednosti pred kravljim mlekom, pre svega bolju probavljivost i antialergijska svojstva. Ima specifičan miris ne prihvatljiv za mnoge potrošače.
Lekovitost kozijeg mleka
Kozje mleko obiluje kalcijumom i fosforom, koji su važni za čvrstoću kostiju, cinkom i selenom, snažnim antioksidansima koji održavaju telesni imunitet. Španski naučnici preporučuju kozje mleko ljudima koji pate od anemije izazvane manjkom gvožđa u krvi. Upravo kozje mleko, kažu, podstiče bolje iskorišćavanje gvožđa u organizmu i obnovu hemoglobina, krvnog pigmenta koji sadrži gvožđe.
Ovo mleko je bogat izvor biorazgradivog kalcijuma, gvožđe, fosfora i magnezijuma i sadrži ih u većim koncentracijama u odnosu na kravlje mleko. Kozje mleko sadrži oko 40% manje citrata u odnosu na kravlje mleko .
Kozje mleko je izuzetno korisno konzumirati, jer ima određene, efektne terapijske vrednosti:
– Leči bronhitis
– Suzbija alergije
– Pojačava imunološki sistem
– Umanjuje rizik raka pluća
– Dobro je za dijabetičare
Još jedna specifičnost kozjeg mleka je prisustvo konjugovane linolne kiseline u mlečnim mastima, koje u kravljem mleku uopšte i nema. Sve je više istraživanja koja pokazuju anti-kancerogeno dejstvo linolne kiseline, žbog čega su brojna istraživanja potvrdila da je kozje mleko veoma bitno u prevenciji kancerogenih oboljenja.
S obzirom na to da koze jedu koru biljaka njihovo mleko je bogato silicijumom a to je mineral koji pozitivno utice na kožu, kosu, nokte i nervni sistem.
U sebi sadrži mnoštvo proteina bogatih esencijalnim aminokiselinama, široku lepezu vitamina i nema teško svarljivih masti. Ne samo da je lakše za varenje od kravljeg mleka, već kozje mleko sadrži manje laktoze, pa ga lakše mogu podnositi osobe osetljive na laktozu.
Kod dece koja su hranjena kozjim mlekom zabeležen je brži rast, veća telesna masa i bolja mineralizacija kostiju u odnosu na decu hranjenu kravljim mlekom.
Laktoza
Kozje mleko sadrži manji udeo laktoze u odnosu na kravlje mleko, što je prednost za osobe koje ne podnose laktozu. Nepodnošljivost laktoze je stanje koje nastupa kao posledica neresorbovane laktoze. Pojedini istraživaci utvrdili su da kozje mleko sadrzi oligosaharide koji deluju protivupalno i da pridonose lakžoj probavljivosti, naročito u slučaju poremećene crevne funkcije.
Alergija na proteine kravljeg mleka ili druge alergene česta je pojava kod novorodjenčadi i dece. Simptomi alergije često se javljaju u dobi od 2. do 4. nedelje života, zbog nedovoljno razvijenog crevno-imuno sistema, a pogotovo u prvih 6 meseci života.
U prvom mesecu života dojenčadi česte su pojave urtikarije, odnosno različiti oblici dermatitisa. Istraživanja provedena u Švedskoj potvrdila su kako je kravlje mleko bilo glavni uzročnik kolika u 12 do 30 % dece u dobi do 3. meseca. Kolike su zapažene i kod dojenčadi čije su majke pile kravlje mleko. Kod starije dece utvrdjena je intolerancija na proteine kravljeg mleka u oko 20 % slučajeva. Oko 40 % pacijenata osetljivih na proteine kravljeg mleka dobro je podnosilo proteine kozjeg mleka.
Kravlje mleko ne preporučuje se u prehrani dojenčadi pre navršene prve godine života. Smatra se da deca alergična na mleko nakon treće godine života mogu uzimati kozje bez ikakvih posledica. Zato doktori u tom razdoblju života dece, ali i odraslih osoba, kao zamenu preporučuju konzumaciju kozjeg mleka.
Ovo mleko mogu konzumirati ljudi, koji su alergični na kravlje mleko. Te osobe su osetljive na laktoalbumin, koji je specifičan za kravlje mleko. Prema istraživanjima samo jedno od stotinu dece, alergičnih na kravlje mleko, ne podnosi kozje mleko. Narodna medicina kozje mleko preporučuje i osobama sa osetljivim želudcem. Fine čestice koje se u njemu nalaze uglavnom neće škoditi ni osobama koje imaju problema sa jetrom.
Vitamini i minerali
Mleko sadrži sve poznate vitamine. Činjenica da nedostatak pojedinih vitamina izaziva niz oboljenja, govori da se pravilna ishrana ljudi (naročito dece i bolesnika) ne može zamisliti bez mleka. Iako je sadržaj mineralnih supstanci u kozjem i kravljem mleku dosta sličan, kozje mleko sadrži 13 % vise kalcijuma, 25 % vise vitamina B6 ; 47 % više vitamina A, kalija 134 % više, niacina triput više i bakra 4 puta više.
Za mineralizaciju kostiju naročito je važna uloga kalcijuma i fosfora. Jednom čašom kozjeg mleka osigurava se 32,6 % dnevne vrednosti za kalcijumom i 27 % za fosforom, u poredjenju sa kravljim mlekom 29,7 % (za kalcijem) i 23,2 % (za fosforom). Kod odraslih kozje mleko može pomoći i u prevenciji visokog krvnog pritiska i aterioskleroze. Kozje mleko dobar je izvor kalijuma, esencijalnog minerala za održavanje normalnog krvnog pritiska i funkciju srca.
Čaša kozjeg mleka sadrzi 498,7 mg kalijuma, te se na taj način osigurava 14,2 % dnevne vrednosti. Kozje mleko takodje sadrži 27 % više antioksidanta selena od kravljeg mleka. U odnosu na kravlje, kozje mleko sadrži manje folne kiseline, važne u sintezi hemoglobina.
Prehrambena i terapeutska vrednost
Prehrambenu vrednost kozjeg mleka odredjuje njegova energetska vrednost, sadržaj esencijalnih masnih i aminokiselina, sadržaj vitamina i mineralnih supstanci, kao i njegova probavljivost. Energetska vrednost kozjeg mleka iznosi od 60 do 75 kcal/100 g, ili od 25 do 313 kJ/100 g, i približno je jednaka kao i kravljeg mleka.
Na kraju da ne zaboravimo i to da su surutka, kozji sir i jogut takodje, moćna prirodna sredstva, zbog svojih lekovitih svojstava podižu imunitet kod dece, značajni su za obnovu i izgradnju kostiju, pospešuju rast digestivnog trakta, preporučuju se u prevenciji i terapiji oboljenja jetre, osteoporoze, povišenog holesterola i krvnog pritiska, upalnih procesa, za poboljšanje rada bubrega, i zaštitinik od mnogih drugih bolesti.
Nema komentara:
Objavi komentar